ZAGREBACKI BALKON

spavao sam kao top nakon napornih nekoliko dana... cak ni nekoliko poziva da dodjem van nisam cuo... ali jesam cuo jedno malo slatko stvorenje, vrapca :) mali stvor mi uletio na balkon, kroz mali otvor, i naravno nije znao izac van :) i tako, pjevusio je on... i mene svako malo budio, mislio sam si... koji ludi san, sanjam da mi je na balkonu vrabac... i tako se to ponavljalo.... nekoliko puta, dok nisam se digao i rekao, pa nema sanse da to sanjam, lik je na balkonu! dignem se ja imam kaj vidjet, onak, to malo slatko stvorenje, sjedi na mojoj KONI!!! pomislih, ipak si ti pre mali da bi vozio moju konu. ali nije se dao smesti... iako sam banuo na prozor, gledao me je sokiran... sto sad, nema di pobjec... nije vise ni pjevusio... trudio sam se, da ga ne preplasim previse... pokusao sam doc do prozora, da ga otvorim, kako bi otisao svojim frendovima pricat da je vozio moju konu!!! i da rade ono kaj inace rade tokom dana, zajebavaju se... no mali se uplasio ko grlica, poceo letit, nabijat od prozor... oce on na silu van... onak... alo mali, smiri se, neces nist postic ak ides glavom kroz zid... i kao da me cuo... sletio je opet na konu... i cekao me... otvorio sam prozor sto sam vise mogao... i otisao s balkona... a on je i dalje ponosno stajao na mojoj koni... nedugo nakon... rasirio je svoja krila i poletio... otisao pricat svojim frendovima pricu o cudnom izletu na jedan od balkona zagrebackih zgrada... al dam se kladit da ce mu i unuci znati, da je vozio moju KONU!!!

| furian | 1. studeni 2009 12:10:20